Vladimir Tasić (Novi Sad, 1965.) profesor je matematike na University of New Brunswick (Kanada) i uspješan romanopisac, esejist i pripovjedač.

Pročitali smo njegov roman „Stakleni zid“.

To je mučna priča o obitelji doseljenika u Kanadu (matematičara) koja je izravno pogođena događanjima u Srbiji 90-tih godina prošlog stoljeća.

 

„…Izlaganje o Drugom svetskom ratu zaključila je izjavom da hrvatska i srpska matematika nisu iste. Bila je to za oca savršena prilika. Majčin pogled je upozoravao: Nemoj. Nije ga bilo briga. Možda su nekada, davno, otac je rekao, postojale različite plemenske matematike, ali ono što se danas smatra matematikom isto je svuda i za svakoga. Gausovu metodu su poznavali Kinezi, rekao je. O, kako je uživao! O, kako im je odbrusio! Briljirao je. Nikad nisam voleo matematiku, neko je rekao. Upoznao sam Karamatinu ćerku, neko je rekao. Tada su se začule narukvice.

Kneževiću, rekla je gospođa Knežević, imamo ovdje još jedno kukavičje jaje. Otac nije prikrio smeh. Ustao je, naglo, prenaglo, zateturao se, prolio vino. Svejedno. Briljirao je. Otišao je po jakne. Obuo se.“